Маријово је македонска област карактеристична по својој историји, етносу, традицији и култури. Област Маријово се налази у крајњем јужном делу Македоније.

Настанак имена Маријово

О настанку имена постоји једна легенда у којој се каже да је неки турски бег хтео да узме за жену у свом харему прелепу девојку Марију из овог краја. После дугих натезања Марија се сложила да иде у бегов харем али под условом да се у целоме крају не врши исламизација, да се не граде џамије и да се не досељавају турски сељаци. Ови су услови били испуњени тако да је цео крај поштеђен турских зулума и насилних потурчавања. У знак благодарности ка лепој Марији људи су овој области дали име Маријово.

Историја Маријова

Област Маријово била је насељена још од давнина. Била је део Античке Македоније, о чему сведоче остатци од више утврђења као и открића штитова и осталих предмета из антике. На овом подручју 1564/65 десила се позната Маријовска Буна која представља прву форму масовног отпора Македонаца према Османлијском режиму, потикнута првим бесправним оданочавањима и неподношљивим условима живота, да би касније у току 1688/89 била подигнута још једна Маријовска Буна под утацајем Карпошовог устанка. Маријово је било једна од ретких области у Отоманском Царству у којој није било потурчавања и колонизације. У току турске владавине, нарочито у раном периоду, Маријово је било посебна административна јединица „хас“ (слично данашњем термину – аутономна покрајина) која је плаћала одређену суму новца султану, док заузврат житељи нису били бегово власништво и нису представљали циљ његових малтретирања и изживљавања. При крају турске владавине, у илинденском периоду познати Шаћир Војвода из Маријова је водио битке са турским аскером, као реонски војвода ове области. Маријово је одувек представљало македонски бунтовни и немирни крај. Не само насупрот турским властима, већ и свим идућим окупаторским властима.

Географске карактеристике Маријова

Маријово је ридско – планински предео у јужном делу Македоније (тачније у средишњем делу етничке Македоније) постављен на и иѕмеђу падина Селечке Планине, Ниџеа, Козјака и Дрен Планине у долини Црне Реке. Кроз целу област протиче Црна Река (средишњи ток). Ту се налази и најдужа клисура у Македонији, 100 километара дуга Скочивирска Клисура, која представља једну од драгоцених природних лепота ове области. На западу се Маријово граничи са Пелагониском равницом, на југу са Грчком (околина града Водена и област Меглен), на северу граничи са регионом Раец (долина Раечке Реке) и на истоку ѕа платоом Витачево т.е. Тиквешком долином. Целокупна област обухваћа површину од 1 251 km² која је подељена на три мање (етно)географске целине Битољско Маријово (бивша општина Старавина), Прилепско Маријово (бивша општина Витолиште) и Тиквешко (Кавадерчко) Маријово (западни и средишњи делови бивше општине Конопиште)

Села у Маријову

Битољско Маријово: Старавина, Маково, Рапеш, Зовић, Градешница, Будимирци, Груништа, Орле, Брник, Ивени и Петалино.

Прилепско Маријово: Витолиште, Бешиште, Вепрчани, Врпско, Дуње, Живово, Кален, Кокре, Крушевица, Манастир, Полчиште, Пештани, Чаниште и Гуђаково.

Тиквешко (Кавадаречко) Маријово: Рожден, Клиново, Р`жаново, Мајден и Галиште.

У турским пописним дефтерима из 15 и 16 века (1476/77 до 1544/45 године) у Маријову су била регистрована и села која данас не постоје, док постоје месности са њиховим или сличним именима као што су: Костеново, Чумагово (данас месност Смагово), Видришани (Видишани), Црничани, Сатока (из овог је села био вођа прве Маријовске Буне), Бистренци, Берани, Суденец, Осинец, Кириликово, Света Петка, Лесково.

Становништво и подела Маријова

Осим три раније поменутих области Маријова, становништво које је живило у Маријову дели ову област по томе са које је стране тока Црне Реке на Мање Маријово (са леве стране тока) и Старо (Веће) Маријово (са десне стране тока)

Према последњем попису становништва у 2002 години, Маријово броји 839 житеља од којих највећи део представљају Македонци, док је број осталих националности занемарљив.

Задивљујуће о Маријову је то што је у само 40 година број становништва као и наталитет за неколико пута намањен због великог ступња миграције његових житеља у Буитољи, Прилепу, Скопљу и у иностранство. У попису становништва из 1948 године наталитет је био 41,8 промила да би у задњих неколико година било запажено рађање само 3 деце (која су ипак нада овоме лепом и богатом Македонском крају)

Становништво Маријова од свагда је било Македонско и православне вере. Ту није било потурчавања и није било муслиманског становништва чак ни у време Отоманске Империје. Македонце из Маријова као суставни део Македонске нације помиње Ђорђија Пулески у својој Историји.

Етнологија Маријова

Најпознатија је Маријовска (женска) ношња која је међу колоритно најбогатијим македонским народним ношњама. Интресантан је податак да невестињска Маријовска ношња тежи читавих 48 килограма! Маријовска област изобилује и другим народним стваралаштвом посебно народним песмама, митовима, легендама и предањима, а њихов огромни део записан је у књигама Марка Цепенковог. Исто тако маријовски живот и збивања су највећи мотив у делима познатог македонског писатеља Сталета Поповог, који је рођен у Маријову. Маријово представља туристичку атракцију која привлачи са великим изобиљем митова у којима је описана. Маријово је познато и по народним причама.  Према народним причама, у Маријову је живио Итар Пејо, велики мудрац. То је дело македонског писатеља Марка Цепенковог.