Градешница се налази у близини Доброг Полета и пограничних планинских венаца Ниџеа, Кравице и Козјака. У таквом окружењу и местоположају од 800 метара надморске висине у Градешници и околини влада планинска клима. Кроз само село протиче Градешка Река која је одувек  имала живототворну улогу месном становништву.

Кад је тачно настало ово село незна се, али из писаних докумената може се са сигурношћу тврдити да је једно од старијих насеља у Маријову. Једна од легенди каже да су се врло давно на данашњем месту доселиле неке породице из оближњих села Грмаје и Лешница и створили Градешницу. Насеље Грмаја, које се налазило у месности Грмадите и село Лешница која се налазила крај истоимене реке, данас непостоје.

У 1961 години Градешница је бројила 175 домаћинства са око 1019 житеља, нажао са миграцијом која је захфатила Маријово, данас у Градешници је остало једва 70-тињак житеља чија старост у просеку износи 65 година.

Становништво у Градешници као и у целом Маријову, односи се са виликим поштовањем према православној вери од давнина па све до данас. Изузев Божића, Богојавлења (Водици), Ускрса они су за сеоску славу узели Св. Илију (Илинден). На овом празнику свих Македонаца становништво Градешнице окупља се у оближњем манастиру Св. Илија у месности Брен. Ту се поставља богати ручак, кољу се овце и јагњади које су дар од месних пастира. Велики број расељених се на овај дан враћа кући, у родни крај, како да би се сусрели и видели са својим рођацима и пријатељима, тако и због тога да би овај велики дан провели крај својих родних огњишта. Притом се у сваку сеоску кућу припреми богати ручак за госте.

У Градешници има више цркава посвећених различитим светитељима Св. Николи, Св. Ђорђу, Св. Димитрију, Св. Атанасу (Атанасица), Св. Спасу и.т.д. које сведоче о културном и духовном богатству људи из овог краја.

Кроз историју становништво Градешнице као и целог Маријова, пребродило је многа тешка времена, као што је у време османлиске владавине, Балкански ратови, Први светски рат (Српска власт), Други светски рат (Бугарска власт) и на крају социјализам са његовом колективизацијом. У току Првог светског рата, Градешница је готово потпуно уништена и спаљена. Како су старији мештани причали једино нису биле урушене кућа Ковачевских и црква Св. Димитрија на чији је кров пала граната која није експлодирала. Разлог оваквој несрећи било је то што је ту пролазила линија Солунског фронта и то што су се ту одвијале жестоке битке. Чак и данас након готово целог века у околини овог села видљиве су насилне промене у конфигурацији терена од ископавања ровова и жестоког гранатирања. Још и данас у околини се могу пронаћи неексплодиране гранате, зарђали шлемови, бајонети, матарке, цеви пушака, топови и остало. 2007 године  “The Associated Press”, “BBC News” и више других медијума објавило је вест да су у близини Градешнице пронађене неколико флаша ретког француског коњака из Првог светског рата и да вредност једне боце може достићи цену од 5000 еура.

Интересантно је напоменути и то да је према легенди у Градешници рођен Итар Пејо, лик из народних предања и прича, отелотворење маријовске мудрости и шеретлука.